Dok je pažnja međunarodnih medija okrenuta američkim vazdušnim napadima na Siriju, nastavlja se palestinska mobilizacija za pravo na povratak izbjeglica i protiv okrutnog ubijanja demonstranata od strane IOS (Izraelskih odbrambenih snaga).Masakr od strane IOS snajperista na granici pojasa Gaze 30.marta i 6.aprila u kojem je ubijeno 18 palestinskih demonstranata nije slučajnost. Ovo je posljedica svjesne i dugotrajne strategije izraelske države s ciljem gušenja života više od 1,8 miliona Palestinaca koji žive u nečemu što se može nazvati otvorenim zatvorom. Ovo ne treba uzeti kao polemičko pretjerivanje: čak i UN reporter o ljudskim pravima Džon Dugard opisuje Gazu kao "zapečaćenu,

Svjedoci smo ogromnom porastu borbi žena i mobilizaciji u odbrani ravnopravnosti polova u proteklih nekoliko godina. Svakog 8. marta, na Međunarodni dan žena, stotine hiljada ljudi, uglavnom žena, izlazi na ulice da protestvuju protiv neravnopravnosti.

U nedjelju,18.marta 2018. je turska ratna mašina, podržana od strane takozvanih Sirijskih pobunjeničkih trupa, preuzela kontrolu nad Efrinom u sjeveroistočnoj Siriji, gradom sa većinski kurdskim stanovništvom. Naravno, dok su zapadni mediji bili zauzeti osuđivanjem ofanzive Asadovog režima protiv islamističkih snaga u Guti, predgrađu Damaska, nimalo pažnje nisu obratili na brutalni napad protiv Kurda, koji nikad nisu napali Tursku.

Ustavne krize prošle godine su uzdrmale Britaniju, SAD, Španiju, Poljsku i Brazil. Ovakve krize predstavljaju velike probleme za vladajuću klasu jer su država i ustavna prava koja je okružuju namjerno mistifikovana. Parlamentarna demokratija i vladavina zakona se tretiraju kao nepromjenljive ideje ugrađene u samo tkivo svemira. Kada se dogode krize u strukturi buržoaske države dolazi do rizika koji može raspršiti auru misterije i moći.

Sledeća izjava IMT-a je napisana za osmomartovske akcije širom sveta. Cilj nam je da objasnimo zašto borba za oslobođenje žena mora ujedno biti i borba za socijalizam.

Primili smo dosta e-mejlova od strane naših pretplatnika, upitkujući o stavu marksista prema religiji, odnoseći se ne samo na marksizam i hrišćanstvo, nego i islam. Na primjer, javilo nam se nekoliko ljudi sa Filipina koji podržavaju Teologiju oslobođenja. Takođe smo u kontaktu sa grupama ljudi koji se deklarišu kao islamski marksisti. Jasno je da ovo pitanje interesantno i bitno, te zaslužuje posebnu pažnju. Kao inicijalni doprinos, objavljujemo članak Alana Vudsa, koji je zasnovan na odgovorima na pisma tog tipa.

Da li bi radnica trebala da bude u savezu sa buržoaskim feministkinjama? Ko bi zapravo dobio nešto u tom savezu? Sigurno ne radnica. Ona sama je svoj spasilac, ona drži budućnost u svojim rukama. Radnica čuva njen klasni interes i ne zavaravaju je veliki govori o „svetu koji sve žene dele“. Radnica ne sme da zaboravi da, dok je cilj buržoaskih žena da osiguraju svoju dobrobit u okviru društva koje nam je suprotstavljeno, naš cilj je da gradimo, umesto starog, zastarelog sveta, svetli hram univerzalnog rada, drugarske solidarnosti i radosne slobode.

Nijedan događaj u ljudskoj istoriji nije bio predmet takvog iskrivljavanja, neistina, izmišljotina i najgorih laži kao što je to ruska revolucija. Ovdje objavljujemo listu Aleksa Granta o 10 najgorih laži o boljševicima i oktobru...

Saopštenje IMT povodom referenduma o nezavisnosti je objavljeno 25.septembra. IMT pruža bezrezervnu podršku pravu katalonskog naroda na samoopredjeljenje i odlučivanje o svojoj budućnosti. Referendum u Kataloniji je revolucionaran čin, iako su trenutno na čelu pokreta za nezavisnost katalonski buržoaski nacionalisti, jer je to direktan udarac španskom reakcionarnom režimu, monarhiji i konzervativnoj vladi Narodne partije. U međuvremenu, od 1.oktobra došlo je novih dešavanja. Nakon referenduma, vodeća katalonska buržoaska partija PDECAT je u prvim momentima oklijevala u proglašenju nezavisnosti, predlagajuci proces pregovora sa Madridom uz posredovanje EU. Međutim, vlada u Madridu nije

Najmanje 98-oro ljudi je ubijeno, a na stotine je ranjeno u dvema eksplozijama prilikom najvećeg terorističkog napada u istoriji Turske. Ovo je jasan nastavak kampanje terora protiv levičarskih snaga u Turskoj, ali kontraproduktivan jer je na ulice izveo hiljade ljudi, koji demonstriraju protiv vlade i njenih vucibatina.

Grčki premijer Aleksis Cipras najavio je svoje povlačenje. On je izgubio parlamentarnu većinu i Siriza je podijeljena, sa najavom lijevog lidera Lafazanisa o formiranju nove partije, Narodnog jedinstva. U televizijskom obraćanju prošle noći, Cipras je izjavio da će vlada prihvatiti njegovu ostavku i raspisati prijevremene izbore. Cipras kaže da ispred sebe Grci imaju nove borbe ali da je Grčka „posvećena poštovanju" najnovijeg takozvanog paketa pomoći. Šta ovo znači?

Grčka kriza se približava svom završnom činu. Ovo je prekretnica za radničku klasu Grčke i cele Evrope. Prošlog januara, Grčka je izglasala vladu koja je obećala da će stati na kraj merama štednje koje su upropastile zemlju. Izbor Sirize je dao nadu mnogim ljudima širom Evrope. Ali baš zbog toga su politički lideri u Briselu i Berlinu odlučili da zgrome novu vladu, da je ponize, da je sabotiraju i da, konačno, izazovu njeno svrgavanje.

z prenos teksta sa sajta Internacionalne marksističke tendencije,In Defense of Marxism, prenosimo i najnoviju vest iz Grčke: Aleksis Cipras je uveo kontrolu protoka kapitala, poslavši banke na prinudni odmor od nedelju dana i ograničivši podizanja sredstava na 60 evra dnevno! Ovo je naravno samo minimalna mera, uvedena u minut do dvanaest, koja sama ne može osujetiti planove Evropske unije za destabilizaciju grčke vlade. Bez nacionalizacije finansijskog sektora nemoguće je odupreti se nasrtajima Trojke.

Da su lideri francuske Socijalističke partije pravi socijalisti, ne bi bilo problema. Da su lideri Komunističke partije pravi komunisti, ne bi bilo problema. Oni bi otuđenoj omladini dali razlog da se bore, pravi cilj, smisao života. Ali s obzirom da oni iznad svega cene svoj ugled; pošto se drže svom svojom snagom kapitalističkog sistema, prihvatajući tržište čak i kad ono propada i uživaju da marširaju Jelisejskim poljima zajedno sa političkim predstavnicima bankara i kapitalista, oni ne mogu ništa ponuditi.

Snage ISIS- se približavaju opkoljenom gradu Kobane na tursko-sirijskoj granici. Hiljade prestravljenih Kurda je pobjeglo u Tursku u očajničkom pokušaju da dovedu zalihe i pojačanja, ali su blokirani od strane turske vojske, koja sprječava dovođenje pojačenja, prenos oružja i zaliha preko granice. Dok ostatak svijeta nastavlja dalje, ljudima  Kobana prijeti neizrecivo krvoproliće.