Revolucija i kontra-revolucija u Jugoslaviji

Dogaðaji u Jugoslaviji predstavljaju politièki zemljotres. U roku od 24 sata cela situacija je promenjena. Odluèujuæi elemenat u jednaèini je bila iznenadno stupanje mase na scenu. Scene bujice ljudi koja se sliva u Beograd, štrajkovi, konfrontacije sa policijom, osvajanje parlamenta, zaokupili su maštu sveta. Koji je smisao dogaðaja u Jugoslaviji? Kakva je priroda ovog pokreta? I kakav stav marksisti treba da zauzmu prema njemu?

U prvoj godini 21 veka, videli smo rat, revoluciju i kontrarevoluciju na Balkanu. Ovo odluèno dokazuje ono što su marksisti konzistentno tvrdili: da smo sada ušli u najkonvulzivniji period u ljudskoj istoriji. Svi buržoaski stratezi su mislili da sa padom Berlinskog zida perspektiva socijalistièke revolucije više nije na dnevnom redu. Dogaðaji u jednoj za drugom zemljom su veæ pokazali da nisu u pravu. U dokumentu "Novi svetski nered", napisanom pre taèno dvanaest meseci, rekli smo sledeæe:

"Celokupna istorija pokazuje da postoji veza izmeðu rata i revolucije. Kada se isparenja šovinizma raziðu, mase uzimaju u ozbir njihovu stvarnu situaciju i same poèinju da izvlaèe svoje zakljuèke. Njihov bes se usmerava ka vladajuæoj kliki koja ih je navela na put smrti, razaranja i siromašenja. Dok rat traje, radnièka klasa je pognute glave. Ali to ne može trajati veèno. Pre ili kasnije radnièka klasa æe uæi u arenu borbe. U Hrvatskoj su bili veliki štrajkovi radnièke klase, uglavnom neprijavljivani na zapadu. Ovo pokazuje proces koji æe se dešavati u jednoj za drugom balkanskom zemljom u narednom periodu. U odreðenoj fazi, biæe spreman teren za klasnu i internacionalistièku politiku, baziranu na cilju socijalistièke federacije balkanskih naroda, kao jedinom rešenju za sadašnji košmar." ("Novi svetski nered", Svetski odnosi u osvit 21 veka, od Alena Vudsa i Teda Grenta, 15. decembar 1999.)

Posle godinu dana, ne vidimo razlog da menjamo i jednu jedinu reè koju smo tada napisali.

Stari Grci su imali izreku: One koje bogovi žele da unište, prvo ih naèine ludima. Ovo mora da se dogodilo Miloševiæu. Raspisivanje izbora je sa njegove taèke gledišta bio loš proraèun. Sigurno nije oèekivao da æe izgubiti! Slièan fenomen smo videli mnogo puta u istoriji. Lord Akton je poznat po svom stavu da vlast kvari, i da apsolutna vlast kvari apsolutno. Autokrate se okružuju kamarilom servilnih kurira koji im govore ono što žele da èuju. Zbog toga oni gube kontakt sa realnošæu. U ekstremnim sluèajevima, ovo vodi i stvarnom ludilu (Hitler, Staljin). U sadašnjem sluèaju, oèigledno je da je Miloševiæ vrlo pogrešio u proceni raspoloženja srpskog društva. Cela situacija je sada bila protiv njega, ali nije uspeo da uvidi promenu raspoloženja ispod njega. Dokle god je rat trajao, jugoslovenski narod je ostajao ujedinjen protiv stranog neprijatelja. Ali, sada su "koke došle kuæi na leglo." Uprokos delimiènom uspehu režima u obnovi uništene infrastrukture (mostova, itd.), uslovi života populacije su ostali užasni. Nezadovoljstvo je raslo sve vreme. Ovo se odrazilo na rezultate poslednjih izbora.

Teško je formirati celovitu sliku, ali po svoj prilici opozicija je dobila veæinu glasova. Kandidati režima su pretrpeli posebno težak poraz u Beogradu. Ali bilo je jasno da se Miloševiæ neæe lako predati. Evidentno pogoðen rezultatima izbora, odluèio je da kupuje vreme. Odmah je objavio da niko nije odneo èistu pobedu, i zakazao drugi kruz izbora za 8. oktobar. To je naišlo na velike proteste na zapadu. Lider opozicije Vojislav Koštunica je izjavio da æe odbiti da uèestvuje u drugom krugu, zahtevajuæi da Miloševiæ odstupi i pozvao je na graðansku neposlušnost ukljuèujuæi i generalni štrajk. Rezultat je sve iznenadio.

Munjevitom brzinom

Munjevita brzina dogaðaja u ovoj taèki je zavarala èak i iskusno oko oèevidca. Odnosi izmeðu klasa su se menjali, ne iz dana u dan, veæ iz sata u sat. 2. oktobra smo primli poruku srpskog marksiste iz Beograda, koja je sadržala sledeæu procenu:

"Opozicija je dobila predsednièke izbore, ali je izgubila izbore za federalni parlament. Takoðe je dobila lokalne izbore u Begradu, Novom Sadu i drugim velikim gradovima. Kako bilo, najvažniji su bili izbori za za parlament jer se sve zakonske i ustavne promene moraju tamo praviti. Predsednik federacije nema stvarnu vlast. Prema tome, pobeda opozicije nema stvarni znaèaj, osim psihološkog. Po mom mišljenju, èak i ako Miloševiæ odluèi da prizna poraz, režim se neæe srušiti. Miloševiæ takoðe kontroliše republièki parlament i ima svog èoveka na mestu predsednika Srbije."

"Opozicija je dobila i na lokalnim izborima, ali ona je veæ i imala vlast u velikim gradovima u poslednje èetri godine. Republièki parlament odreðuje sredstva i strukturu lokalne vlasti, tako da ne mogu naneti mnogo štete režimu."

"Opozicija organizuje demonstracije u veæim gradovima, i uspela je da izvede mnogo ljudi na ulice, ali ovi ljudi nisu spremni da se bore za njih. Oni misle da je marširanje i pevanje dovoljno da se sruši režim. Poziv na generalni štrajk je imao vrlo loš odziv u Beogradu, i, koliko znam, isto je i u drugim velikim gradovima. Ovo je vrlo logièno, jer ona nije ponudila jasnu strategiju ili rešenja. Zbog lošeg odziva naroda, ona stalno odlaže generalni štrajk - u stvari ne može ga ni organizovati. Prvo je najavljen za petak, onda pomeren za ponedelja, a sada za sredu. Ako ne uspe da organizuje stvarno velike štrajkove u najvažnijim kompanijama, pre drugog kruga izbora (8. oktobar) - a ja mislim da neæe moæi da to izvedu, biæe poraženi. Miloševiæ æe organizovati drugi krug izbora i verovatno proglasiti pobedu. Onda bi mogao izvesti policiju na ulice i razbiti demonstracije.

"Situacija u manjim mestima je radikalnija, ali ni tamo narod nije spreman za otvoreni konflikt sa policijom. Rudari su okupirali jedan rudnik u centralnoj Srbiji i nekoliko drugih sindikata je upozorilo da bi mogli stupiti u štrajk. Kako bilo, njihovi zahtevi su ogranièeni na priznavanje pobede opozicionog kandidata nad Miloševiæem, nema ekonomskih zahteva sa klasnom konotacijom. "

"Nažalost, mislim da radnici poèinju da veruju u buržoasku propagandu o koristima tržišne ekonomije, privatizacije, itd, i zbog žalosne ekonomske situacije, odluèili su da i to isprobaju. Ovo se videlo i na izborima. Opozicija bi verovatno pobedila i na izborima za savezni parlament, ali je Crna Gora bojkotovala izbore, i to je automatski dalo Miloševiæu skoro 50% mesta. Prema tome, mislim da nema mnogo prostora za širenje socijalistièkih ideja u sadašnjem trenutku, ali ako se situacija radikalizuje, sitno-buržoaski karakter pobune i demonstracija može prerasti u revolucionarno raspoloženje. A to može voditi samoorganizovanju radnika, jer opozicija izgleda kao da je bez zuba za borbu."

Ali još dok smo èekali dalje izveštaje iz Beograda, došle su vesti o dramatiènim dogaðajima. Stotine hiljada ljudi iz cele Jugoslavije je pohrlilo u Beograd. Demonstranti su osvojili parlament i zapalili ga. Za samo par sati postalo je jasno da je Miloševiæa zbacio masovan pokret ljudi koji su zbrisali sve pred sobom. Zar ovo ne protivureèi proceni našeg srpskog korespondenta? Ne nužno. Zaista, uopšte, gornji redovi sadrže preciznu analizu sukobljenih snaga, iako su dogaðaji krenuli drugim tokom od anticipiranog. Sada se èini da su lideri opozicije (DOS-a) bili dalekovidi ljudi koji su u potpunosti kontrolisali situaciju. U stvari, uspeh pokreta malo, skoro ništa ne duguje opozicionim liderima, sa èijom æemo se prirodom sada pozabaviti. Oni nisu ništa razumeli, ništa predvideli, i delovali samo kao nesvesni katalizator za snage koje su bila van njihove, ili bilo èije kontrole. Oni su prvi bili iznenaðeni svojim uspehom. Pozivajuæi na masovnu kampanju graðanske neposlušnosti zbog odbijanja Miloševiæevog režima da prizna rezultate izbora, oni su dali formalni razlog za buduæu pobunu. Ali uopšte nisu imali jasnu predstavu kuda idu, niti koherentan plan akcije.

Strani posmatraèi nisu imali iluzija o hrabrosti i "dalekovidosti" opozicionih lidera. U èlanku od 4.8.2000. pod nazivom "Može li Miloševiæ izgubiti?", Janes Intelligenece Digest je pisao:

"Sa izgledima na horizontu za dalje balkanske konflikte, ishod septembarskih izbora u Jugoslaviji æe biti odluèujuæi faktor. Kako bilo, trvdnje da æe se Miloševiæ možda dati u bekstvo su malo preuranjene. "

"...Izgleda da neki analitièari još uvek veruju da srpska opozicija možda uspe da skine sa vlasti predsednika Miloševiæa. Analiza JID-a kaže da je ovo skoro sigurno puko maštanje."

"... u stvarnosti, s obzirom da Miloševiæ drži u šaci državni bezbedonosni aparat i zvaniène medije (posebno vitalnu televizijsku mrežu) male su šanse da æe izgubiti vlast. Sa srpskim opozicionim partijama beznadežno neujedinjenim, pretnja DOS-a vladajuæoj eliti je minimalna: kalkulacija koja je oèigledno uticala na Miloševiæevu odluku da raspiše izbore."

Kao što iz ovoga vidimo, stratezi kapitala su bili jednoglasno skeptièni o moguænostima pobede opozicije u Jugoslaviji. Njihov stav je bio da æe Miloševiæ koristiti vojsku i policiju da smrvi oponenete.

Kako bilo, drugi èlanak u Janes Intelligence Digest (18.9.2000) prikazao je jasnije razumevanje procesa. Èlanak pod imenom "Iz Miloševiæevog kampa", kaže:

"Sa samo danom do izbora, JID vam donosi proširen - i ekskuzivan - izveštaj iz predsednikove Miloševiæeve tajne službe. Nije prijatan, ali potvrðuje upozorenja koja smo dali u proteklim mesecima. Konflikt je sada možda neizbežan.

"Veliko pregrupisavanje srpskih politièkih snaga se dešava iza kulisa samo par dana pre jugoslovenskih izbora zakazanih za 24. septembar. Vodeæi igraèi oživljavaju stare koalicije i pokušavaju da stvore nove serijom tajnih sastanaka. Nekoliko zvaniènika vladajuæeg režima je otišlo u hibernaciju, a bivši federalni predsednik je javno istupio iz Miloševiæeve partije. Ovo ne nagoveštava miran ishod izbora; pre pokazuje da je unutrašnja politièka scena postala maksimalno zategnuta do krajnjih granica, i bez obzira na zvaniène rezultate izbora, izgleda da æe uslediti ulièni protesti, sa veliko verovatnoæom za nasilje. To jest, ako se izbori uopšte i održe, pošto ima pokazatelja da bi mogli biti odloženi."

Ova tvrdnja, od strane ozbiljnih predstavnika Kapitala, pokazala se prilièno taènom.

Nejednak odgovor

Poziv opozicije na generalni štrajk u poèetku nije naišao skoro ni na kakav odziv u Beogradu i najveæim gradovima, pokazujuæi odsustvo uporišta opozicije u fabrikama. Ovo su pokazali novinski izveštaji. U utorak, 3. oktobra 2000. Gillian Sandford, korespondent "the Guardian"-a iz Beograda je objavio izveštaj pod nazivom "traljav poèetak srpskog štrajka". U njemu èitamo:

"Generalni štrajk da se primora predsednik Jugoslavije, Slobodan Miloševiæ, da prizna izborni poraz nije uspeo da dovede srpsku republiku u potpuni zastoj juèe. "

"Opoziciona uporišta u provincijama su nadmašila svoj dosadašnji radikalizam, ali u Beogradu i drugim važnijim gradovima radnici nisu uslišili pozive opozicije na bojkot... portparol opozicije je zakljuèio da je ono što je taj dan doneo bilo razoèaranje. "

"Danas nam posebno nije uspeo ovaj generalni štrajk...", rekao je portparol. (the Guardian, 3.10.2000, naš emfazis).

Kako bilo, izveštaj nastavlja da opisuje radikalnije raspoloženje u provincijama: "Štrajkaèi u rudniku uglja Kolubara rekli su da su pod enormnim pritiskom, ali da su odbili policiju u nedelju uveèe."

"Svi su 100% spremni da nastave štrajk", rekao je Milan Jankoviæ, èlan sindikata.

"Oko 4500 rudara je takoðe položilo alat u Kostolaèkom rudniku u istoènoj Srbiji. Oni su blokirali rudnik i termoelektranu ali su se složili da zadrže minimum proizvodnje.

"U gradu pod kontrolom opozicije, Kraljevu, novinar, Ljudmila Svetkoviæ je rekla da su kljuène saobraæajnice blokrane. Restorani, prodavnice, autobusi, državne kompanije - èak i lokalna televizija Socijalistièke partije je stupila u štrajk, rekla je."

"U obližnjem Kragujevcu, više od 30000 ljudi je izašlo na ulice, ukljuèujuæi i zaposlene u fabrici automobila i radnike iz fabrike oružija. A u Èaèku je razjarena rulja pretila da æe rasturiti poresku službu. "

"U rodnom gradu Miloševiæa, Požarevcu, koga su do nedavno èvrsto kontrolisali njegovi saveznici, seljaci su blokirali puteve a škole nisu radile."

Slika je oèigledno bila nejednaka, ali su radnici u glavnim centrima u poèetku bili potpuno pasivni.

Imperijalisti sigurno nisu imali mnogo poverenja u šanse opozicije na uspeh. Bili su ubeðeni da æe se Miloševiæ boriti. Ovo je, u suštini, bila razumna pretpostavka. Plašeæi se skliznuæa u graðanski rat sa nepredvidivim posledicama, imperijalisti su predložili da Rusija posreduje. Verovatno su se nadali da æe se ponoviti ono što se dogodilo u ratu na Kosovu, kada ih je Jeljcin zadužio zabijajuæi nož u leða Miloševiæu. Kako bilo, stvari su otišle mnogo dalje i brže nego što su oni, ili što smo mi, oèekivali.

Dogaðaji od pre dve godine su priližno jasno pokazali da same demonstracije studenata, bez obzira koliko masivne, ne mogu zbaciti Miloševiæa. Demonstracija sile je bila dovoljna da stavi taèku na pokret oportunista srednje klase koji "misle da su šetanje i pevanje dovoljni da se sruši režim." Ipak, ova ispravna tvrdnja o slabosti pokreta srednje klase izgleda da je opovrgnuta kasnijim dogaðajima. Zašto? Zato što je raspoloženje radnika poèelo da se menja. Sve akumulirane frustracije, ogorèenost i nezadovoljstvo eksplodirali su na površinu. Kvantitet se transformisao u kvalitet. Ali odluèujuæi elemenat u jednaèini je bila uloga radnièke klase. Da nije bilo akcija rudara, ceo pokret bi skoro sigurno otišao doðavola. Spasla ih je samo intervencija radnika.

Kada se ovo dogodilo, celokupno raspoloženje masa se promenilo. Ovo je zauzvrat uticalo na raspoloženje bezbedonosnih snaga. U prošlosti (na primer, pre dve godine) oni su bili spremni da koriste nasilje protiv protestanata. Ali sada smo mogli videti na televiziji slike koje su jasno otkrivale da se situacija promenila. Kada su vlasti poslale policiju za razbijanje demonstracija da opkole jedan od rudnika u štrajku, autobus pun demonstranata je probio policijske redove prostom akciojm, pažljivo ali èvrsto gurajuæi policijska vozila sa puta, dok je policija stajala i posmatrala.

Ovaj mali incident sve govori što je potrebno reæi o moralu policije. Brzi rast revolucionarnog oseæanja u roku od 24 sata je dobro dokumentovan. Citiramo u potpunosti izveštaj "the Guardian"-a od 6. oktobra 2000, od Gillian Sandforda u Kolubari i Owen Bowcotta:

"Protesti su izbijali širom zemlje dok su aktivisti razbijali policijeske blokade u Srbiji: policija je zbrisana sa puta dok su konvoji jurili ka glavnom gradu"

"Dok su se konvoji opozicionih vozila približavali Beogradu juèe, snažan talas protesta se širio zemljom. Policija za razbijanje demonstracija je oklevajuæi stajala sa strane, ili je bivala zbrisana narodnim ustankom."

U gradu na severu, Subotici, blizu maðarske granice, hapšenje studenta je iniciralo demonstracije 10000 graðana na gradskom trgu. U treæem najveæem gradu, Nišu, na sliènim demonstracijama je pokušano da se prodre u lokalne kancelarije Socijalistièke partije predsednika Miloševiæa ali su opozicioni lideri ubeðivali prisutne da ne daju policiji razlog da ih napadne. Vodeni topovi su ostali parkirani. "

"Pokušaji da se blokiraju putevi koji vode u glavni grad su lako osujeæeni. Gde god je policija postavila blokade preplavljena je velikim brojem ljudi koji su napredovali... Demonstranti su koristili buldožer da izguraju sa strane dva kamiona natovarena peskom i parkirana preko glavnog puta iz opozicionog grada Èaèka ka Beogradu. Policija u punoj opremi za razbijanje demonstracija nije intervenisala dok je 18 kilometara duga kolona automobila i autobusa sa opozicionim i srpskim zastavama na prozorima, nosila 15000 ljudi u glavni grad. "

"Na drugim blokadama, kamioni su izgurani sa puta dok su demonstranti pregovarali sa policijskim komandirima da im se dozvoli prola. Na jednoj blokadi demonstranti su prevrnuli policijski auto u jarak. Nekoliko hiljada ljudi je marširalo peške ka Beogradu iz industrijskog grada Panèeva, deset kilometara severno.

"Bilo je više prebega opoziciji sa državnih medija. Dnevnik je doneo izveštaje o opozicionim aktivnostima i talasu štrajkova i blokada. Na štrajku u rudniku uglja Kolubara, gde je policija prvo pokušala da razbije opozicione demonstracije u sredu uveèe, rudari su nastavili otpor uprkos policiji koja je preuzela deo kompleksa u pokušaju da spreèi velika iskljuèenja struje.

"Štrajkaèki komitet u Kolobari je odluèio da ostane tu radije nego da se pridruži maršu na Beograd. 'Ne plašimo se, moramo da izdržimo', rekao je èlan, Zoran Cvetanoviæ. 'Želimo da zadržimo radnike u kopovima - ne želimo da idu u Beograd jer moramo istrajati u našim zahtevima i zaštititi se'.

"Drugi voða štrajka je rekao: 'Ne treba nam konfrontacija sa sa njima [policijom]. Ako znaju kako da pokrenu mašine, neka ih stave u pogon. Mi neæemo raditi dok stvarni rezultati predsednièkih izbora ne budu priznati. Dok Vojislav Koštunica ne bude predsednik.

"Opozicioni voða je rekao: 'Pronašli smo vatru u Kolubari, ovaj dinamit koji je aktivirao ljude širom Srbije'.

"7500 štrajkaèa u Kolubari je razumelo šta je u pitanju. 'Ne plašim se policije. Nema razloga da se plašim', rekla je Miljana Ljuba, tridesetšestogodišnjakinja koja 17 godina radi u kopovima u regionu koji je do juèe èvrsto podržavao Miloševiæa. 'I policija je narod, kao i mi. Mi se borimo za pravdu.'

"'Ne interesuje nas krvoproliæe', rekao je Miloš Maksimoviæ, 35. 'Miloševiæ je imao dosta sa Bosnom i Hrvatskom. Ja ga poštujem. U prošlosti sam glasao za njega. Ali sada nam treba drugi èovek. Opozicija je pažljiva - i neæe biti krvoproliæa.'"

Osvajanje parlamenta

Najpresudniji dogaðaji su se odigrali u èetvrtak u Beogradu. Opozicioni lideri su dali vlasti ultimatum: Miloševiæ mora dati ostavku do petog oktobra u tri popodne. U umovima ovih ljudi, ovaj rok je evidentno imao retorièki karakter, jer niko nije oèekivao da æe se Miloševiæ povinovati. Ali onda se dogodilo nešto što je poremetilo svaèije kalkulacije. Iz cele Jugoslavije je pohrlila masa ljudi u glavni grad, nezaustavljiva bujica. Raspoloženje demonstranata se može sumirati u reèima jednog èoveka koji se besno obratio zapanjenim opozicionim liderima: "Pogledajte na sat! Pre sedam minuta je prošlo tri, i nije došlo nikakvo saopštenje. Šta æete da uradite?"

Šta je lider odgovorio na ovo pitanje nije zabeleženo. Ali odgovori više nisu bili potrebni. Rulja, kao da je voðena nevidljivom rukom, iznenada je gurnula napred ka stepenicama parlamenta, koje je branio kordon policajaca koji su se nervozno pogledali. Onda je poèelo guranje. Oni napred su bili gurani od onih poazdi. Policija je poèela da mlati njihovim pendrecima, a èovek se pognuo, štiteæi glavu rukama. Ali, nekako, udarcima policajaca je nedostajala snaga. Rulja, skoro telepatski, razumela je da je otporu policije nedostajala uverljivost, da su oklevali. Velièina demonstracija je paralisala njihovu volju. Tu i tamo, individualni policajci su istupali iz kordona i pridruživlai se demonstrantima. Drugi, u oèajnju, ispalili su suzavac, izazivajuæi momentalnu paniku. Demonstranti su odbijeni nazad, kašljuæi i gušeæi se. Neki su bili povreðeni. Ali ovo je samo razbesnelo demonstrante dodatno ih ohrabrilo. U presudnom trenutku, volja policije se slomila. Gomila je jurnula napred. Parlament je zauzet.

Podstaknuti gnevom, demonstranti su uleteli u zgradu i poèeli da lome nameštaj i prozore. Izbio je požar koji je brzo rastao. Ovo pokazuje da je bilo lumpenproleterskih elemenata izmešanih sa demonstrantima. U meðuvremenu se nekada strašna policija za razbijanje demonstracija izgubila u masi. Još uvek su noosili svoje oružije, ali više nisu imali volje da ga upotrebe. To je lekcija za sve one koji žele da nauèe. Nema sile na zemlji koja može zaustaviti mase jednom kada im postane dosta svega. Najmoæniji državni aparat, armija ili policija može biti paralizovana i beskorisna, kada ljudi pokažu da su ozbiljni. Ovu lekciju je nauèila srpska radnièka klasa, i dugo æe je pamtiti. Isti buržoaski lideri koji sada krunišu pobedu, i penju se na vlast na leðima masa, imaæe razloga da zažale zbog toga.

Demonstranti su rasturili državnu tv stanicu, koja je takoðe delimièno zapaljena. Odjednom je cela nacija postala svesna da se nešto od fundamentalnog znaèaja dešava kada su sva tri tv kanala utihnula. Kada je emitovanje nastavljeno, televizija je veæ bila u rukama opozicije. Državna novinska agencija Tanjug je objavila da je promenila strane. Ovo je možda bio kritièan trenutak kada je rešen ishod bitke. Preko noæi su ti prostituisani novinari državnih, ranije pro-Miloševiæevskh dnevnika bili primorani da raskinu sa životnim navikama i da poènu da govore nešto što lièi na istinu. Kako bilo, stare navike sporo umiru. Èim su bez pompe šutnuli Šefa, nervozno su pogledali preko ramena na novog pre nego što su stavili olovku na papir. Sve novine su izdale specijalna izdanja odražavajuæi promene u njihovoj ureðivaèkoj politici. Politika, stari Miloševiæev instrument, obajvila je na naslovnoj strani fotografiju Koštunice sa pobednièi podignutom rukom i naslovom: "Srbija na putu za demokratiju", sa podnaslovom koji ga opisuje kao predsednika.

Da su radnici bili organizovani i dovoljno klasno-svesni, mogli su uzeti vlast bez krvoproliæa ili graðanskog rata. Armija je stala na jednu stranu. Posle sastanka generala, vojska je odmah objavila da æe se pridržavati Ustava, i da æe pucati samo u samoodbrani. Kao i uvek, armija odražava raspoloženje društva. Ovo je posebno taèno u Jugoslaviji gde armiju èine obièni ljudi, koji ne bi bili spremni da pucaju na narod. Èak i da su vojni generali bili spremni da se bore za Miloševiæa, ne bi mogli to da uèine. Jedan krvavi incident, i armija bi se podelila. Uprkos svom strahu od kontra-udara od strane Miloševiæa, sve izgleda mirno. U petak 6. oktobra, the Guardian piše: "NIgde u zemlji nije primeæeno kretanje vojnih jedinica. Momèilo Perišiæ, bivši armijski šef generalštaba, a sada opoziciona liènost, rekao je da je kontaktirao jugoslovenske vojne lidere i da su obeæali da neæe intervenisati."

Stoga je opozcija na sopstveno èuðenje, našla vlast kako leži na ulici, i samo je pokupila. "Krizni štab" je uspostavljen da preuzme funkcije vlade. Oni žure da obnove državu i spreèe da pokret "izmakne kontroli". Koštunica je pozvao na ponovno uspostavljanje "reda". Šta je prvi potez? Da se sazove kraj protesta, i da se ponovo uspostavi "red". Novi vladari (i njihovi zapadni pomagaèi) su najviše zabrinuti da obezbede "glatku tranziciju", i iz pragmatiènih razloga još uvek ne traže krv, za sada. Ipak, napadi na Miloševiæeve pristalice su prijavljeni u Leskovcu i Beogradu. U vreme pisanja ovog èlanka ne zna se gde je Miloševiæ. Prijavljeno je da je viðen da je pobegao u Moskvu ili Minsk, da se krije u Boru na istoku ili da je još uvek u Beogradu. Kako bilo, buduænost mu je mraèna. Ako ne dobije strani azil, završiæe ili u zatvoru ili dva metra pod zemljom.

Sa svoje strane, Moskva se nije pokazala raspoloženom da pruži gostoprimstvo svom staromprijatelju. Premijer M. Kasjanov je izjavio da "politièki azil nije u razmatranju". Poznato je da politika ne zna za zahvalnost i da bivši diktatori nisu interesantna roba!Sa karakteristiènim cinizmom, ruski ministar spoljnih poslova Ivanov nije èasio èaska da otputuje u Beograd i da se rukuje sa novim buržoaskim liderima.

Zašto je Miloševiæ pao

Ima vremena u istoriji kada autokratski ili reakcionarni režim može pasti, ne kao rezultat revolucije, veæ prosto kao rezultat njegovog sopstvenog internog nazadovanja i iscrpljivanja. Nekada, moæ može preæi u ruke opozicije (ukljuèujuæi i radnièku klasu) bez borbe, kao što se dogodilo u Maðarskoj 1918, kada je Karoljev režim predao vlast komunistima bez borbe. Ova laka pobeda je kasnije izgubljena greškama Bela Kuna i voða Maðarske Komunistièke Partije, ali to je druga tema. Drugi sluèaj je bio kolaps diktature Primo de Rivere 1930. Ovi režimi nisu zbaèeni. Oni su se samo srušili kao rezultat untrašnje dezintegracije, kao kada trula jabuka padne sa drveta. Isto važi i za staljinistièke režime u Evropi pre 11 godina. Istorija se sada ponavlja.

Hegel je jednom rekao da "sve što je realno, racionalno je". Ali kada država izgubi svoj razlog postojanja, kad postane "neracionalna", i najmanji pokret je može srušiti.

Meðunarodna buržoaska štampa je konzistentno tupila na temu da je Miloševiæ "komunista" i da ovaj pokret predstavlja konaènu pobedu "demokratije" (èitaj: "kapitalizma") nad socijalizmom. Ovo potpuno postavlja istinu naglavaèke. Miloševiæev režim nije imao ni najmanje veze sa socijalizmom. Kao što smo istakli pre dvanaest meseci, ovo je veæ bio buržoaski polu-bonapartistièki režim, kojim je uveliko upravljao mafijaški elemenat:

"Tokom ovog perioda Miloševiæ i mafija oko njega su sprovodili sopstveni program privatizacije. Primer je privatizacija Srpke telekomunikacione kompanije u državnom vlasništvu, 1997. godine kada su Telecom Italia i OTE iz Grèke platili oko 1 milijardu dolara da bi kupili 49% akcija. 1998. velika Beoèinska cementara je prodata francuskim i britanskim investitorima. Panèevaèka petrohemijska industrija je procenjena na milijardu nemaèkih maraka i pripremala se da ide na Londonsku berzu pre nego što je poèelo bombardovanje. Državne rafinerije šeæera su takoðe prodate stranim investitorima. "

"Mnogi iz Miloševiæeve klike su uspeli da postanu vlasnici imovine u ovom procesu i da se transformišu u kapitaliste. Oni nemaju na umu interese srpskih radnika, veæ svoju liènu pohlepu za bogatstvom, moæi i privilegijama." (iz "Zašto se marksisti protive i Miloševiæu i opoziciji u Srbiji", Ted Grent i Alen Vuds. 1. septembar 1999.)

Ono što je propalo u Jugoslaviji nije bio ni socijalizam ni komunizam, veæ monstruozna birokratska karikatura koje je veæ uspela da uništi osnovu nacionalizovane planske ekonomije i koja se kretala u pravcu kapitalizma èak i pre ovih dogaðaja. Jedina razlika izmeðu ovih elemenata i opozicije je bila u tome ko æe podeliti plen. Pobeda opozicije, kako bilo, znaèiæe da da æe kretanje ka kapitalizmu biti ubrzano, na štetu jugoslovenske radnièke klase i naroda uopšte.

Po istraživanjima javnog mnenja pre godinu dana preko 70% srpske populacije ježelelo da vidi Miloševiæa kako odlazi, ali u isto vreme preko 40% nije verovalo opozicionom pokretu. Problem u Srbiji je u tome što radnièka klasa nema svoj sopstveni politièki glas. Stoga borba izmeðu Miloševiæevog režima i opozicije je borba izmeðu dva kapitalistièka kampa. Svi se oni slažu u jednom: da ekonomija treba da bude privatizovana. Samo se ne slažu oko toga kako terba biti privatizovana i ko treba da 'omasti brk'.

Miloševiæ je oèigledno želeo da se osigura da njegova klika konsoliduje kontrolu nad privatizovanom ekonomijom. Opozicioni lideri predstavljaju pro-zapadno buržoasko stanovište. Oni žele "reforme", tj. privatizaciju, bržim korakom, i žele da otvore put njihovim zapadnim sponzorima. Ni jedan put neæe ponuditi rešenje radnicima i mladima u Srbiji. U oba sluèaja mase æe stradati jer bogatstvo koje proizvedu svojim radom pljaèka nastajuæa buržoaska klasa i bivše staljinistièke birokrate.

Razlog zbog koga je opozicija dobila podršku je trulost Miloševiæevog režima. Režim u Beogradu nije rešio nie jedan od problema s kojima se zemlja suoèila. Naprotiv. Ovaj polu-bonapartistièki režim, baziran na mafiji i korupciji, uništio je zemlju i doveo je na rub provalije. U prošlosti je Jugoslavija imala zadovoljavajuæi životni standard. Sada je sve to prošlost. Ekonomski autput Srbije je prošle godine bio polovina onoga od pre deset godina. U istom periodu proseèni meseèni prihod je pao sa oko 1200 dm na oko 210, sa padom od 40% u proteklom periodu. Životni standard je drastièno pao. Mnogim radnicima nisu isplaæene plate i penzije. Èak i pre bombardovanja nezaposlenost je zvaniènobila 25%. Ali NATO bombardovanje je izazvalo masovnu destrukciju proizvodne baze i infrastrukture.

Miloševiæeva avanturistièka politika je dovela do nacionalne katastrofe neviðenih razmera. Za 13 godina, Miloševiæ je uspeo da se održi na vlasti kombinacijom veštih makijavelistièkih manevara i politikom koja je težila permanentnom ratu. Ne zaboravimo da je došao na vlast cinièno igrajuæi na kartu srpskog šovinizma. Ovo je imalo fatalnu ulogu. Tito je uspeo da zadrži jedinstvo Jugoslavije na bazi autonomije regiona. Uništavajuæi ovu autonomiju, Miloševiæ je zauzeo katastrofalni kurs koji je otvorio vrata manevrima imperijalizmu i doveo do razbijanja Jugoslavije. Ovo je bio potpuno reakcionarni razvoj dogaðaja koji je bio protiv interesa svih naroda bivše Jugoslavije. Sada je Srbija izašla kao najveæi gubitnik od svih. Posle deset godina nacionalnih konflikata krajnji rezultat za srpski narod je raseljavanje 700.000 izbeglica iz Hrvatske, Bosne i Kosova. Srbi su poniženi u tri rata koji im nisu doneli ništa sem bede. Ova èinjenica je polako dolazila u svest masa i na kraju dovela do sadašnjeg otrežnjenja.

Poslednji oèajnièki trzaj ovog kockara je bio rat na Kosovu. Ukidajuæi autonomiju Kosova, Miloševiæ je lièno odgovoran za lanac dogaðaja koji su nužno doveli do rata u provinciji. Prirodno, imperijalisti su ovo iskoristili i stupili u kampanju bombardovanja. Dokle god je rat trajao, Miloševiæ je bio siguran. Prezir srpskog naroda prema varvarskom NATO-u je minirao pro-zapadnu buržoasku opoziciju Još jednom je Miloševiæ mogao da razgori šovinizam da bi se održao na vlasti, uprkos užasnom padu životnog standarda ljudi. Ali, jednom kada se rat završio, kao što smo i predvideli pre godinu dana, otrovni dimovi šovinizma su postepeno raspršeni, ostavljajuæi srpski narod da se suèi sa surovom realnošæu.

Buržoaski opozicioni lideri, podsticani imperijalizmom zapada, nisu gibili vreme i odmah su poèeli da udaraju u talambase "demokratije". I dobili su odziv meðu studentima i srednjom klasom. Ali njihova fatalna slabost je bio nedostatak osnove meðu radnièkom klasom. Bez podrške radnika, ništa nije moglo biti uèinjeno. Odluèujuæa uloga proletarijata je sa apsolutnom jasnošæu demonstrirana u poslednjih par dana. Bez akivne participacije radnika, posebno rudara, najverovatnije bi Miloševiæ pobedio. Kao što je srpski marksista istakao, on bi prosto proglasio sebe za pobednika u drugom krugu i onda policijom rasterao demonstrante. Ali štrajkovi su sve to promenili. Oni su upozorili režim da su ulozi poveæani. Dali su nadu demonstrantima i uzdrmali moral policije.

U revolucionarnoj situaciji, kao što je veliki francuski revolucionar Danton istakao, osnovni kvalitet koji je potreban je odluènost. Oklevanje je fatalno. U Jugoslaviji su mase preuzele inicijativu. Vlasti su bile potpuno iznenadjene u uhvaæene u raskoraku. Da je Miloševiæ odmah poslao policiju za razbijanje demonstracija možda bi uspeo da razbije pokret pre nego što je on dostigao potrebnu velièinu. Ali oklevao je i trenutak je izgubljen. To je kao džinovska grudva koja je uspeta na planinu uz veliku muku, ali kada je dostigla vrh, poèinje da se kotrlja nizbrdo, poveæavajuæi masu u ubrzanje dok ne postane potpuno nezaustavljiva lavina. Dok su vlasti shvatile šta se dešava, moguænost kontraudara je potpuno nestala Kada je pokret jednom dostigao odreðenu taèku, svaki pokušaj da se. uguši u krvi bi imao potpuno suprotan efekat.

Pa, da li je ovo onda bila radnièka revolucija? Nažalost, ne. Radnici su intervenisali, ili bar u najmanju ruku, deo radnika. Ostali su ostali pasivni. Zaista, zapadni mediji su javljali sve do trenutka kada je cela situacija eksplodirala, da veæina radnika još uvek podržava Miloševiæa. Taènije, nisu verovali opoziciji. I ovde su bili prilièno u pravu. Ali, kao što je srpski marksista istakao, sve veæi broj radnika je nažalost, umoran od ekonomskih teškoæa, ratova, sveprisutne korupcije, laži i manipluacija, bio primoran da potraži alternativu, a jedina alternativa na raspolaganju u datom trenutku je bila buržoaska opozicija. Iako skeptièni, mnogi bi slegnuli ramenima i rekli: "Pa dobro, ne može nam biti gore. Zašto da im ne pružimo priliku?"

Slièno oseæanje je postojalo pre deset godina u istoènoj Evropi i Rusiji. To je znaèilo da, ako su radnici uopšte intervenisali, to su èinili ne pod svojom sopstvenom zastavom, veæ pod tuðom zastavom buržoazije. Ovo je bio fatalan potez za koji su platili veliku cenu. Jer kada buržoazija podigne zastavu "slobode", to neizbežno znaèi slobodu da eksploatišu i ugnjetavaju radnièku klasu. Ovo je bolna lekcija radnika Rusije, Bugarske, i Rumunije. Sada su na redu Srbi.

U meðuvremenu, nužno je da marksisti kažu istinu radnièkoj klasi. Ako se borite pod zastavom druge klase, ako napustite nezavisnu klasnu poziciju, onda je karakter pokreta odreðen liderima, ne vama. U trenutku istine, kada je borba završena, naæiæete se prevarenim i opljaèkanim. Buržoazija koja sada govori samo o slobodi, staæe vam nogom za vrat i biæe vam gore nego pre. Da li želite da èujete ovu poruku danas? Dobro. Ali život je nezgodan uèitelj, i sutra æete slušati.

Osobine opozicionih lidera

Namere buržoaskih opozicionih lidera nisu tajna. Oni su objavljeni u Programu Demokratske Opozicije Srbije, gde se, u poglavlju "Prva godina nove vlade", izmeðu ostalog kaže sledeæe:

Kao jedna od opcija stabilizacije monete predlaže se "uvoðenje dvovalutnog sistema, tj. legalizacija nemaèke marke u unutrašnjem prometu", i "slobodan ulaz stranim bankama sa dobrom reputacijom."

Finansije za njihov program tzv. "ekonomskih reformi" (u stvarnosti privatizacije) treba da doðu iz "direktnih stranih investicija (prodaje državne imovine u procesu privatizacije)".

Oni predlažu "liberalizaciju cena", tj. ukidanje administrativnih kontrola nad cenama. Uveli bi subvencije samo za "siromašne" i tvrde da se, "trenutno sve kategorije populacije bespotrebno štite kontrolisanimcenama."

Takoðe planiraju da primene "liberalizaciju spoljnotrovinske razmene" sa "ukidanjem svih uvoznih i izvoznih kvota (osim za poljoprivredu)".

Ali najvažniji deo njihovog programa, koji ih definiše kao reakcionarnu kontra-revolucionarnu koaliciju je deo o "privatizaciji" gde prilièno jasno kažu da: "privatizacija mora biti izvršena relativno brzo zbog enormnog zaostatka u poreðenju sa drugim zemljama u tranziciji - privatizacija æe biti obavezna - proces privatizacije mora biti transparentan - privatizacija æe pretežno biti sporvoðena kroz direktnu prodaju državnog vlasništva, uzimajuæi u obzir velike nasleðene javne dugove koji trebaju biti plaæeni - privatizacija æe stimulisati razvoj tržišta kapitala". (naš emfazis)

Šta više reæi?

U stvarnosti, lideri opozicije su pro-zapadni, pro-buržoaski i za privatizaciju. Reè "demokratija" na usnama ovih dama i gospode znaèi isto ono što je znaèila pre deset godina u Rusiji. Vojislav Koštunica i drugi "demokratski" lideri, kao Zoran Ðinðiæ i Žarko Koraæ ni ne pokušavaju da sakriju svoje buržoaske poglede. Ovu opoziciju podržava imperijalizam novcem i resursima. Optužbe da je opozicija na platnom spisku Vašingtona su dobro dokumentovane. Èlanak Steven Erlangera za "New York Times" zakljuèuje da optužbe koje mi i mnogo drugih ljudi podižemo o mešanju SAD u Jugoslaviju nisu laž. Zaista, Erlanger dodaje informacije koje mi nikako nismo mogli imati. Na primer, kaže da se "koferi puni keša" šalju preko granice u Jugoslaviju da se finansira "demokratska opozicija".

Erlanger tvrdi da je "nezavisnim novinarima i tv i radio stanicama" ovde reèeno od strane amerièkih zvaniènika za pomoæ da "ne brinu mnogo o tome koliko sada troše", da ih još dosta èeka, rekao je jedan od tih zvaniènika. Drugi u opoziciji se žale da su Amerikanci nespretni, da šalju e-mail poruke sa "state.gov" domena - adrese Stejt Dipartmenta - okupljaju ljude na nepolitièke sastanke sa amerièkim zvaniènicima u Budimpešti, Crnoj Gori ili Dubrovniku, u Hrvatskoj." ( NY Times, 20.9.2000.)

"Èak i pre rata na Kosovu, SAD su trošile i do 10 miliona dolara godišnje da podržavaju opozicione partije, nezavisne medije i druge institucije koje se protive Miloševiæu. Sam rat je koštao milijarde dolara. Ove fiskalne godina, do septembra, administracija je potrošila 25 miliona dolara da podrži srpsku "demokratizaciju", sa ko zna kolikim kolièinama novca potrošenim tajno da se pomognu propali protesti prošle godine, koji nisu srušili Miloševiæa, ili da utièu na sadašnje izbore. Za narednu godinu, administracija zahteva 41,5 miliona u otovrenoj pomoæi srpskoj demokratizaciji, iako æe Kongres verovatno da smanji taj zahtev." (ibid.)

I opet: "Ali malo je truda uloženo da se sakrije èinjenica da zapadni novac plaæa znatan deo istraživanja, reklamiranja, štampanja, i druge troškove opozicione politièke kampanje - da bi dala opozicionim liderima bolje šanse da prenesu svoju poruku u kvazi-autoritarnim sistemu gde je posebno televizija u èvrstim rukama vlasti." (ibid.)

Kongresno svedoèenje, od 29. jula 1999. citira amerièke zvaniènike koji su onda bili upetljani u jugoslovensku politiku, kao što su Robert Gelbard i Džejms Perdju, u kome govore Senatoru Džozef BIden iz Delavera o njihovim projektima. Oni opisuju stvaranje "prstena oko Srbije" od radio i tv stanica koje emituju u Srbiju iz Bosne i Crne Gore, trošeæi 16,5 miliona u protekle dve godine da bi se podržala "demokratizacija u Srbiji", i dodatnih 20 miliona da se podrži predsednik Crne Gore, Milo Ðukanoviæ, koji se odvojio od Miloševiæa 1998.

U interesantnoj inverziji formule fon. Klausevica, ekonomija je ovde nastavak rata drugim sredstvima. Ne treba spominjati da imperijalizam SAD ne troši tolike sume novca bez dobrog razloga. Da upotrebimo staru izreku: "Onaj ko plaæa muzikanta, bira melodiju". Imperijalistièke SAD su odluène da stave Jugoslaviju pod svoju kontrolu. Šta nisu mogle da postignu bombama sada pokušavaju dolarima. Pobeda opozicije bi znaèila subordinaciju Jugoslavije zapadu i "tržišnoj ekonomiji". Došlo bi do potune privatizacije industrije. Ovo bi samo uveæalo opšti haos i naèinilo situaciju još gorom. Kao i u Rusiji, Bugarskoj i Rumuniji, glavni gubitnik bi bila radnièka klasa. To bi bila katastrofa za narod Jugoslavije koji veæ dugo strada. Zbog toga se radnièka klasa dugo držala podalje od opozicije. Generalni štrajk je bio propast, sa izuzetkom rudara, èije akcije su posebno zavedene, jer bi oni bili meðu naviše pogoðenima ako opozicija doðe na vlast.

Uloga imperijalizma

Vesti o padu Miloševiæa su doèekane sa hvalospevima zapadnih lidera. Toni Bler i Bil Klinton su otvoreno likovali na televiziji o padu njihovog najomraženijeg neprijatelja. Ali sa ovim javnim triumfalizmom ide i doza nelagodnosti. Klinton je upozorio da vojna akcija da se ukloni Miloševiæ "ne bi bila odgovarajuæa". Previranja jugoslovenskog društva, haos i "anarhija" na dugi rok im ne donose dobro.

Osude Miloševiæa od strane imperijalista i njihova prijateljska obraæanja srpskom narodu puna su licemerja. Ova civilizovana, hrišæanska gospoda koja su rasturila Jugoslaviju bombarodvanjem sada su prijatelji jugoslovenskog naroda. Njihov stvarni stav prema Jugoslaviji je pokazan uvoðenjem monstruoznih sankcija. Sankcije je nametnula vlada SAD i njeni saveznici da bi se deorganizovale i dalje uništile proizvodne snage i infrastruktura. One su teško oštetile jugoslovensku privredu i izazvale sveopšte siromaštvo i patnju. U stvarnosti, njihov jedini problem sa Miloševiæem je da on ne želi da bude njihov vazal. Da bi se izazvao pad njihovog neprijatelja, sva sredstva su opravdana.

Poslednjih godina Vašington je ojaèavao svoja uporišta na Balkanu. Albanija je veæ pion u rukama imperijalistièkih SAD i NATO-a. Bugarska i Rumunija su pale. A posle bosanskog i kosovskog konflikta, SAD sada efektivno kontrolišu veliki deo teritorije u regionu. One ojaèavaju svoju vojnu moæ u Makedoniji i sada su se nameraèile na Crnu Goru. U Hrvatskoj, posle smrti Tuðmana, instaliran je pokorniji režim. Samo je ostao srpski režim da štrèi. Ovo, i ništa drugo, odreðuje politiku SAD.

Uprkos svoj propagandi, Kosovski rat nije rešio ništa za imperijalizam. To èak nije bila ni vojna pobeda striktno govoreæi. Jugoslovenska armija nije bila pobeðena u otvorenom konfliktu, iako je naneta užasna šteta jugoslovenskoj privredi i superstrukturi neselektivnim bombardovanjem civilnih meta. Da su stvari došle do kopnenog rata, vojni rezultat bi izgledao vrlo drugaèije. Jedini razlog zašto nije bilo tako je da je Jeljcin, iz potpuno sebiènih razloga, napustio Miloševiæa u kritiènom momentu.

Rezultat ovog nelagodnog kompromisa je prekid, u kome Kosovo ostaje formalno deo Jugoslavije, ali se Jugosloveni ništa ne pitaju. Ovo je viðeno na nedavnim izborima kada su okupatorske snage pokušale da se umešaju da bi spreèile ljude sa Kosova da uèestvuju, iako su na to imali zakonsko pravo.

Preko godinu dana po prekidu neprijateljstava, ništa nije rešeno na Kosovu. Niko nije zadovoljan. Umesto etnièkog èišæenja Albanaca od strane Srba, sada imamo etnièko èišæenje Srba od strane Albanaca, mnogo hiljada Srba, Roma, i drugih manjina koje su isterane iz njihovih domova. Lideri OVK, koje je zapad nedavno slavio kao "borce za slobodu" pokazali su se kao banda reakcionarnih kriminalaca, koji su se obogatili trgovinom drogom, švercom oružija, i prodajom ukradenih automobila. Dok su brutalno ugnjetavali Srbe, oni su se i meðusobno borili kao što se razlièite grupe mafijaša bore za veæe parèe torte.

Na nesreæu po OVK, imperijalisti nemaju nameru da im daju nezavisnost, pošto bi to, kao što smo davno istakli, znaèilo sveopšti rat na Balkanu.

Revolucija ili kontra-revolucija?

Da li dogaðaji u Jugoslaviji èine revoluciju? Trocki je u svojoj Istoriji ruske revolucije objasnio da je navažnija karakteristika revolucije direktno uèešæe masa u politièkoj aktivnosti. Sa ove taèke gledišta, ono to vidimo pred nama je zaista revolucija.Ipak, to ne iscrpljuje pitanje. Ako se zapitamo koje klasne snage su vodile pokret, moramo reæi da je voðstvo buržoasko, koje je eksploatisalo pokret i nezadovoljstvo masa za sopstvene sebiène ciljeve. Situacija je stoga vrlo kontradiktorna.

Elementi revolucije su nesumnjivo prisutni, i bilo bi potencijala za istinsku radnièku revoluciju da je bio prisutan subjektivan faktor, to jest da je postojalo istinsko revolucionarno voðstvo radnièke partije. U odsustvu subjektivnog faktora, kako bilo, pokret æe neizbežno završiti na isti naèin kao i u Rumuniji; kao reakcionarni buržoaski režim.

To je ono što je tragièno u dogaðajima u Jugoslaviji. Bilo je tako lako da se zbaci naizgled svemoæan režim! Tako lako, a ipak tako teško! Tako teško za radnièku klasu da iskoristi prednost sopstvene pobede, i da spreèi da vlast padne u ruke njenih neprijatelja! A ipak, sve što je bilo potrebno je apelovati na radnike da formiraju sopstvene demokratske organe vlasti, izabrane radnièke komitete, na svakom radnom mestu i radnièkom okrugu (koje su Rusi nazivali sovjetima), da prošire ove komitete da ukljuèe stdente, seljake i vojnike, da ih povežu lokalno, regionalno i na nacionalnom nivou. Vlast bi onda mogla mirno preæi u ruke radnog naroda. Tako lako, a ipak tako užasno teško bez neophodne marksistièke partije da objasni zašto je to potrebno.

Ali nema takve partije. Glas radnika biæe ugušen u opštoj vici koja kaže "pobedili smo!, pobedili smo!" Opšta euforija pobede je otrovna koliko i velika doza šljivovice, i mamurluk narednog dana biæe odgovarajuæe bolan. Jer, ko su "mi" koji su pobedili? I kako se ova pobeda manifestuje? Ovo su pitanja koja sada niko neæe da postavlja. Ali ona moraju biti postavljena, i na njih odgovoreno.

Marksisti su veæ postavili pitanje i odgovorili na njega. pre godinu dana smo upozorili: "Masovna privatizacija æe podrazumevati dalja uveæanja ionako visoke stope nezaposlenosti. Ona æe ukljuèivati uništavanje ono malo socijalnih davanja koja su preostala od prošlog režima baziranog na državnom ekonomskom planiranju. Zato marksisti apsolutno ne mogu dati podršku opozicionom pokretu u Srbiji. Ne zato što imamo bilo kakvih iluzija oko Miloševiæa. Miloševiæ je takoðe neprijatelj radnog naroda. Oba kampa su protiv radnika. Opozicija se krije iza kamuflaže "demokratije", ali u stvarnosti štiti interese svetskog kapitalizma, koji nije poznat po demokratskom ponašanju kada doðe do zaštite njegovih fundamentalnih ekonomskih interesa."

Bez obzira koliko Miloševiæ da je bio loš, buržoaska opozicija, ti zapadni pioni sa svojim planom o privatizaiciji u džepu, nesumnjivo æe biti hiljadu puta gori. Jedini put naped iz sadašnje situacije je na bazi nezavisne klasne politike radnika i sindikata. Bez podrške buržoaskim partijama! Jedino rešenje je uspostavljanje radnièkih komiteta, i borba za radnièku vlast kao jedinu alternativu Miloševiæu i buržoaskoj opoziciji.

S obzirom na opštu konfuziju i slabost subjektivnog faktora, izgleda da je neizbežno da sadašnja povoljan situacija neæe potrajati. Prilika æe biti izgubljena i ustanak æe biti samo uvod u instaliranje otvoreno buržoaskog režima. Radni ljudi Srbije æe platiti veliku cenu za ovo. Ali, život uèi, i pre ili kasnije pokret æe se ponovo javiti na višem, socijalistièkom nivou.

Ni Miloševiæ ni Koštunica, veæ radnièka alternativa!

Ne kapitalizmu! Za socijalistièku Jugoslaviju!

Za Socijalistièku Federativnu Jugoslaviju, pod demokratskom kontrolom i upravom samih radnih ljudi!

Za demokratsku Balkansku Socijalistièku Federaciju!